Po­stav­ka „Di­gi­tal­ni mu­tan­ti“ umjet­nič­kog tan­de­ma – Vla­di­mi­ra Pe­ri­ća i Mi­li­ce Sto­ja­nov - mo­že se po­gle­da­ti u pod­go­rič­koj ga­le­ri­ji „Cen­tar” do 7. ok­to­bra. Po­stav­ku či­ne ra­do­vi – fo­to­gra­fi­je na­sta­le kre­a­tiv­nom upo­tre­bom ske­ne­ra. Od­no­sno, umjet­ni­ci su na ske­ner po­sta­vlja­li raz­li­či­ta ži­va, pre­pa­ri­ra­na i me­ha­nič­ka „bi­ća“ (bu­ba, zmi­ja, gu­šter, kor­nja­ča...) u po­kre­tu, na plo­hu ske­ne­ra, i to sni­ma­li.
„Funk­ci­o­ni­še­mo kao kla­vir u če­ti­ri ru­ke“, ka­že Pe­rić, is­ti­ču­ći da su sve fo­to­gra­fi­je „na­sta­le kre­a­tiv­nom upo­tre­bom ske­ne­ra, apa­ra­ta za di­gi­ta­li­za­ci­ju ana­log­nog ma­te­ri­ja­la“. Ina­če, do­da­je Sto­ja­nov, za­jed­no ra­de već de­se­tak go­di­na, od Pe­ri­će­vog pro­jek­ta „Mu­zej dje­tinj­stva“. Vr­lo če­sto re­ci­kli­ra­ju stva­ri iz sva­ko­den­vnog ži­vo­ta, pa pred­me­te pro­na­la­ze na bu­vlja­ci­ma.
- Ov­dje se ske­ner ko­ri­sti na na­čin za ko­ji ni­je na­pra­vljen. Mi se nji­me ko­ri­sti­mo na taj na­čin ka­ko bi­smo do­bi­li sli­ku ko­ja ni­je re­al­na – ka­že Pe­rić. Sto­ja­nov do­da­je da su raz­ne dis­tor­zi­je do­bi­ja­li ta­ko što su sa­mi po­mje­ra­li uzo­rak ko­ji ske­ni­ra­ju, ili se pak ži­vo­ti­nja sa­mo­stal­no kre­ta­la.
„Mi smo to na­zva­li auto­nom­ni po­kret“, na­do­ve­zu­je se Pe­rić. Na pi­ta­nje ko­li­ko su ovi ra­do­vi autor­ski, s ob­zi­rom da „uzo­rak“ – ma­te­ri­jal s ko­jim ra­de, ipak se na ske­ne­ru po­mje­ra mi­mo nji­ho­ve vo­lje..
- Do­zvo­li­te ma­te­ri­ja­lu da uče­stvu­je u kre­i­ra­nju sli­ke. To je i jed­na vr­sta hra­bro­sti da vi „do­zvo­li­te“ da te ži­vo­ti­nje od­lu­če ka­ko će to iz­gle­da­ti – ka­že Sto­ja­nov. Njen ko­le­ga se na­do­ve­zu­je da to ni­je ni­šta no­vo u vi­zu­el­nim umjet­no­sti­ma, pod­sje­ća­ju­ći na Po­la­ka i nje­gov rad.
- Gle­da­li smo da na­pra­vi­mo ne­što što će ima­ti fu­tu­ri­stič­ki iz­gled, ali bez na­šeg upli­va u ge­net­ski ma­te­ri­jal – ka­že Pe­rić.
Tač­ni­je, ovaj rad opi­su­je Sto­ja­nov, ko­ja ka­že da je u stva­ri ri­ječ o poj­mo­vi­ma ko­ji ni­su ak­tu­el­ni sa­mo u sa­vre­me­nom svi­je­tu, već i vre­me­nu pri­je nje­ga. Pr­ven­stve­no mi­sli na ri­je­či, mu­ta­ci­ja, kon­tro­la, ge­ne­ti­ka, ma­ni­pu­la­ci­ja...Ž.J.


Bes­ko­nač­ne va­ri­ja­ci­je

Na otva­ra­nju iz­lo­žbe „Di­gi­tal­ni mu­tan­ti“ go­vo­ri­la je isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Na­ta­ša Nik­če­vić. Isto­ri­čar­ka is­ti­ču­ći da umjet­nost ni­je osta­la imu­na na sa­vre­me­na do­stig­nu­ća di­gi­ta­li­za­ci­je.
- Za­hva­lju­ju­ći efek­tu iz­ne­na­đe­nja i pret­po­stav­ci slu­ča­ja u pro­ce­su kre­a­ci­je, kom­plek­snost i ra­zno­li­kost do­bi­je­ne „este­ti­ke mu­ta­ci­ja“ se umno­ža­va i stva­ra se po­ten­ci­jal bes­ko­nač­nih va­ri­ja­ci­ja – na­ve­la je iz­me­đu osta­log Nik­če­vi­će­va.